Kada poredite tanjire, nije dovoljno pogledati samo broj u centimetrima na etiketi. Različiti proizvođači mogu meriti na različitim mestima, a rub često menja stvarnu korisnu površinu. Kao tim, predlažemo da koristite isti postupak merenja svaki put kako bi poređenje bilo fer.
Prvo pripremite alat: metar ili lenjir, ravnu podlogu i papir za beleške. Tanjir stavite na sto i proverite da li leži stabilno, bez klackanja. Ako se klacka, zabeležite to jer može uticati na merenje dubine i nagiba ruba.
Za merenje prečnika tanjira, merite najširu tačku preko centra, od spoljne ivice do spoljne ivice. Važno je da lenjir prelazi preko tačnog centra, a ne ukoso. Ponovite merenje u dve različite ose (npr. „sever–jug“ i „istok–zapad“) da uhvatite moguće odstupanje kod ovalnih ili blago nepravilnih komada.
Zatim izmerite prečnik korisne površine, odnosno ravnog dela gde hrana realno stoji. To je često manji prečnik od ukupnog, posebno kod tanjira sa izraženim rubom. Upoređivanje ovog broja je korisnije od ukupnog prečnika kada planirate porcije i raspored hrane.
Rub nije samo dekoracija: njegova širina i nagib menjaju koliko prostora dobijate i koliko se tanjir „čini“ velikim. Izmerite širinu ruba kao razliku između ukupnog prečnika i prečnika korisne površine, podeljeno sa dva. Zabeležite i da li je rub ravan ili se strmo diže, jer to utiče na slaganje u ormariću i na to koliko se sos zadržava.
Kod upoređivanja plitkih i dubokih tanjira, uključite i dubinu, a ne samo prečnik. Dubinu merite od najviše tačke ivice do najniže tačke unutrašnjosti, pomoću lenjira i ravne letvice ili drugog pravog predmeta preko vrha. Tako ćete razlikovati tanjir koji izgleda široko, ali ima malo zapremine, od onog koji je uži a dublji.
Napravite sopstveni grafikon poređenja dimenzija tanjira sa kolonama: ukupni prečnik, korisni prečnik, širina ruba, dubina i napomena o obliku. Kada upoređujete setove posuđa, u isti grafikon unesite sve komade iz seta i proverite da li se dimenzije logično nadovezuju. Ovo pomaže da brzo uočite da li „glavni“ tanjir u jednom setu praktično odgovara „servirnom“ u drugom.
Standardne dimenzije tanjira mogu biti dobar orijentir, ali ih tretirajte kao raspon, ne kao strogo pravilo. Na primer, desertni tanjiri su često manji, ali razlike od 1–2 cm mogu značajno promeniti utisak na stolu. Servirni tanjiri su obično najveći i često imaju širi rub, pa je korisna površina ponekad slična manjem „ručnom“ tanjiru.
Tolerancije u dimenzijama su normalne, posebno kod keramike i ručne izrade, pa očekujte mala odstupanja. Kao tim preporučujemo da upoređujete najmanje dva primerka istog modela ako kupujete više komada. Ako primetite veća odstupanja, zabeležite opseg (npr. 26,8–27,2 cm) umesto jedne vrednosti.