Kada upoređujete dimenzije tanjira, cilj je da merite iste stvari na isti način. Različiti proizvođači ponekad navode prečnik, a ponekad „korisnu površinu“, pa brojke mogu delovati neusklađeno. Zato prvo odlučite koje mere su vam važne: spoljašnji prečnik, unutrašnji prečnik i visina ruba.
Pripremite metar ili lenjir, ravnu podlogu i jednu referentnu „poznatu“ veličinu koju već imate kod kuće. Postavite tanjir na sto i merite u centimetrima, a zatim po potrebi prebacite u inče radi lakšeg poređenja sa opisima u radnjama. Kao brzu konverziju, 1 inč je 2,54 cm, pa 26 cm ispada oko 10,2 inča.
Za merenje spoljašnjeg prečnika, povucite liniju od jedne do druge najšire tačke preko centra tanjira. Ako tanjir ima talasast obod, merite najširi spoljašnji deo jer on utiče na slaganje u ormariću i u mašini. Zapišite rezultat sa tačnošću na 1 mm ili bar na 0,5 cm radi doslednosti.
Zatim izmerite unutrašnji prečnik, odnosno otvor korisne površine gde realno stoji hrana. Postavite lenjir tako da prelazi preko udubljenja, ali da ne „penje“ na rub. Ova mera je presudna kada poredite tanjire istog spoljašnjeg prečnika, ali različite širine oboda.
Ako želite da uporedite i obod, izračunajte širinu ruba tako što od spoljašnjeg prečnika oduzmete unutrašnji i podelite sa dva. Širi obod često znači elegantniji izgled, ali i manju korisnu površinu. U praksi, razlika od 1–2 cm na unutrašnjem prečniku može biti vidljiva pri serviranju.
Kod setova posuđa ne gledajte samo jedan tanjir, već raspored veličina: veliki plitki, duboki, desertni i eventualno tanjiri za hleb. Uporedite sve navedene prečnike i proverite da li se logično „slažu“ u hijerarhiju porcija. Dobro je i da pogledate da li su dimenzije kompatibilne sa vašim postojećim šerpama, činijama i tacnama.
Standardne veličine se često kreću oko 26–28 cm za glavni plitki tanjir, 20–22 cm za desertni i 18–20 cm za manji tanjir, ali odstupanja su česta. Zato napravite mali grafikon poređenja u beleškama: model, spoljašnji prečnik, unutrašnji prečnik i visina. Tako ćete brže videti koji tanjir nudi više korisne površine, a koji štedi prostor pri odlaganju.
Za ovalne tanjire ne oslanjajte se samo na jednu meru, jer „prečnik“ nije primenljiv. Merite dužinu (najduža osa) i širinu (najkraća osa), a zatim procenite da li staju u vaše police i u standardne pregrade mašine. Pri poređenju sa okruglim modelom, ovalni često deluju veći po površini, ali mogu zauzeti više mesta u mašini zbog oblika.
Uzmite u obzir tolerancije u dimenzijama, posebno kod ručno rađenih ili reaktivnih glazura gde odstupanje od nekoliko milimetara nije neuobičajeno. Ako kupujete više komada, razlika u visini ruba ili ravnosti može uticati na stabilnost slaganja. Kada je moguće, proverite navod „±“ u specifikaciji ili očekujte malu varijaciju između serija.
Na kraju proverite praktičnu stranu: koliko tanjira realno staje u vašu mašinu i da li se dodiruju prskalice. Izmerite maksimalni prečnik koji vaša donja korpa prima bez zapinjanja, kao i visinu ako imate duboke tanjire. Ovako upoređujete dimenzije ne samo „na papiru“, već i u svakodnevnoj upotrebi.